Kamenina, nit baš zemlja, nit baš kamen
Kamenina je vrsta gline. Neporozne, izdržljive, relativno lake za oblikovanje. Ukoliko je obogaćena šamotom, vrlo često se koristi za izradu kuhinjskog posuđa za kuvanje i pečenje. Smatra se jednom od najkvalitetnijih vrsta keramike. Sporije se suši od porcelana, i daleko je robustnija. I dok je porcelan sav metafizičan, ona stoji čvrsto na zemlji, poput kamena.
4 elementa
Bavljenje keramikom uključuje sva četiri elementa: vodu, zemlju, vazduh i vatru. Zemlja, odnosno glina (kao jedan od sastavnih delova zemlje) je osnova, voda je oblikuje, vazduh svodi na pravu meru, a vatra joj zauvek menja suštinu i hemijski sastav. I kamenina prolazi kroz ove faze, iz praškaste u meku, zatim u krtu i poroznu i konačno u završnu – upotrebni ili ukrasni predmet izuzetne lepote i izdržljivosti.
Kakva glina, takva i umetnost. I obrnuto.
Ne umem da objasnim zašto za neke radove biram radije porcelan, a za druge kameninu. Ali razlika u izrazu je primetna i neizvežbanom oku. Relejfi u porcelanu su oštri, precizni. Porcelan ne prašta. Kamenina je grublja, lakše prašta, ali zato zauvek pamti. I najmanja nesigurnost u pokretu tokom rada sa glinom, ostavlja trag, koji pečenjem postaje sastavni deo forme. Međutim, upravo su te nesavršenosti onoš što predmetima od kamenine daje posebnu draž. Umetnost kamenine je nešto najbliže oblikovanju forme u prirodi.
Kamenina u kolekcijama
Upotretbni predmeti iz kolekcije Rozalia i Fosilke, najznačajniji su predstavnici kamenine u Lavabo zbirkama.
