Kako je nastao brend ЛАВАБО?
U nastajanje LAVABO brenda, utkano je mnogo priča za-pred-spavanje, barem dva napuštena projekta, dva porekla, nekoliko čudesnih susreta i ogromna ljubav prema stvaranju. Ovo je kratka, nespretna priča o jednom nastajanju, u nastajanju.
Muljevita обала Tise
Mislim da se prvi susret sa glinom dogodio na obali Tise, nadomak Zrenjanina. Muljeviti komadići obale poslužili su meni i mojoj sestri da, koristeći modle za pesak, načinimo par kornjača i ribica. Mada, kad malo bolje razmislim, prvi susret s glinom dogodio se i ranije, kad me je baba uspavljivala pričama o detinjstvu u Bosni – igračke su deca sama pravila, od blata. Iako odrasli i dalje misle da je baba te priče izmišljala, ja nisam imala drugog izbora osim da – verujem.
Šupa. Zemlja. Ботаника.
Ko i (skoro) svako dete rođeno 80. godina, provodila sam mnogo vremena kod jedne i kod druge babe, i na selu, kod tetaka, kumova, prijatelja. Baba je imala šupu, kroz čiji prozor sam gledala u bašticu, dok sam kuvala čorbu od prašine i sekla vazduh umesto hleba. Jednom su me tetka i baba pustile da sečem luk, pa sam umesto luka isekla prst. Već tada je u mene bila usađena snažna vera u biljke, da sam umesto da plačem, strčala dole, u dvorište, po hajdučku travu, jer njome se hajducima vidaju rane. Osim u šupi, i iza šupe, rano detinjstvo sam provela u krošnjama, na ljuljaškama, na kotarkama, grleći piliće, kučiće, mačiće. Znala sam banatske dolme napamet, a i po koju morsku uvalu. I vrlo rano znala za rod i familiju, glog i smilje, barski ljutić i bezdanske kanalske lokvanje.
Ruku delo
Bila sam još uvek zelena omladinka kad su u moje ruke došli komadi polimerne gline. Sa tetkom, sad već pokojnom, pravila sam cvetiće i listiće, nespretno, smotano, ni nalik na ove današnje. Godinama kasnije, polimerna glina se vratila u moj život, mada nikada istinski nisam uspela da se pomirim sa tim polimerom u njoj. Izgradila sam uspešan onlajn brend/biznis, koji ne samo da mi je omogućavao da kupim ‘leba, već i dan danas kupujem ‘leba zahvaljujući prvim koracima u vode marketinga i onlajn prodaje, koji su u to doba bili tek sporadični poduhvati pojedinaca, koji pojma nisu imali šta rade. No, polimer i ja smo se zvanično posvađali u jesen 2015. i narednih par godina nisam dotakla ovu simpatičnu masu, sve dok me je jedna poznanica nije namolila da joj uradim par komada za neke njene kreativne poduhvate.
Porcelan-жена
Ušla sam u zrenjaninsku hobi radnju, i osim par nijasni Fimo mase, zgrabila sam i DAS masu. Ne znam kako, ne znam zašto. Stigla kući i napravila dva, tri tanjirića. Kao i sa drugim stvarima u životu, ako se dogođeno ne objavi na Fejsu, nije se ni desilo. Doduše, nije bio Fejs, već Instagram story – okačila sam fotke više s namerom da se oglasim da sam živa, nego s namerom da se preterano pohvalim svojih ruku delom. Pisala mi je Ildi Berksel, rekavši da pišem Jovani Solomun, da će mi ona sigurno pomoći oko gline. Nisam stigla ni da izlistam sve razloge zbog kojih mi je glupo, ne mogu, neću da je smaram, a Jovana se već sama javila u DM, napisavši
— Znaš, ti si porcelan-жена.
I tako su porcelan i jedna žena zauvek ušli u moj život.
Učenje i rad
Nekoliko udžbenika o tehnologiji izrade keramike, nervnih slomova i kilograma reciklirane gline kasnije, napravila sam prve prave komade od porcelana i kamenine, i ponosno ih pokazala svetu, u pozno leto 2019. godine. Tada sam uveliko radila krpice od voskiranog platna, obitavala na beografskim i novosadskim bazarima i studio iz špajza preselila u tatinu radionicu, a zatim i u Šupu.
Lavabo - The Brand
Brend Lavabo je nastao u pozno leto 2020. godine, nakon što sam rešila da prestanem da voskiram platno i postanem keramičarka. Tad sam još mislila da će korona potrajati još dan, dva, a kako se to nije desilo, ostala u marketingu duže nego što sam planirala. Naime, krajem 2019. vratila sam se u kopirajterske vode, nabacila par stranih klijenata, a krajem 2020. otvorila i svoju agenciju za konsultantske usluge u marketingu. I evo me, godinu dana kasnije – tu sam negde između, ali tu sam. U porcelanu.